doćiće
doćiće vreme
kada će svi prijatelji da odu
kada ćeš u svakoj tišini čuti melodiju straha i note zaborava
kada ni nada, ni najlepša uspomena neće značiti ništa
kada će da te zaboli svaka kost i svaka dlaka
kada će iluzije da popadaju kao kiše
kada ni noću nećeš sanjati više
doćiće vreme
kada ćeš se osetiti samim
kada ni plakati nećeš umeti
doćiće vreme
doćiće
doćiće dan
kada će se osetiti
da nisi od koristi
nikome
nikakve
ni sebi
doćiće dan
doćiće
doćiće jutro
kada će na tvom jastuku biti više kose
nego na tvojoj glavi
i kada ćeš zube zaboraviti u čaši
i upitati se
zašto? kako?
gde je sve prošlo
kuda se provukoše planirani i neplanirani dani
tako brzo
doćiće jutro
doćiće
doćiće taj trenutak
kada ćeš osetiti
da starost kuca na vrata
doćiće taj momenat
doćiće
doćiće, doćiće, doćiće
dolazi svima
ne boj se
a kada bude došla
videćeš u ogledalu
da više ne vidiš sebe
već život svoj
videćeš
ma ko da si
postaješ isti sa svima
koji behu
ah, svi smo isti tada
svi vidimo isto
tada
to isto svetlo
videćemo
doćiće
kada treba da dođe to dođe
doćiće
¡! nemoj se uplašiti ¡!
Zorica Sentić
pustite me da pevam, da igram, da se smejem
pustite me da trčim, da padnem, da plačem
pustite me da slikam srce drveću
pustite me da sanjam da plovim okeanom
da penjem se na vrhove planina
da pišem
pustite me da budem
pustite me da kažem volim te
pustite me da osetim bol u srcu
pustite me da skačem od radosti
pustite me da vas zagrlim
pustite me da vidim kraj sveta
da se ljuljam na ljuljaškama
da berem pečurke
pustite me da gledam sunce
pustite me da crtam čuda
pustite me da porastem
da komponujem
da vas iznenadim
dajte mi vreme
da razumem, da naučim
pustite me da živim
tako bih hteo da porastem veliki
pustite me da budem veliki
pustite me da obiđem svet
pustite me da vidim sve
pustite me da vidim mir
ostavite mi vreme
da budem veliki
veliki i jak
pustite me
dajte mi vremena
hoću da budem veliki
veliki i jak
hoću da budem odličan djak
pustite me da porastem
hoću da volim
hoću da porastem
da pevam
igram
trčim
da volim
pustite me da živim
pustite me da porastem
pustite me …
hteo bih da ostarim
pustite me da porastem
Zorica Sentić
ispod kiše nade
na terasi dosade
ispod pljuska osude
na klupi teorije
na tragu lutanja
na ivici bunara
pronašla sam ludilo
u jezeru svetlosti
na stazama memorije
izgubila iluzije
tražila pobede
na stazi života
zalutala, izgubila se
na poljima žita
na putiće racvetale
u Edenske bašte
u doline snegom pokrivene
na vrh najveće planine
otići ću da se tražim
ili ću stradati
ili ću pobediti
ako se nadjem
pisaću tebi
Zorica Sentić