1.
good night fuckers, wankers & sinners
2.
good night lost souls, sleepy hollows &
drugged vampires
3.
good night moist vaginas, floppy penises &
burned chest hairs
4.
good night poked eyes, sore lips & itchy
rectums
5.
good night thumbs down, eyes rolled &
fingers crossed
6.
good night wiskey drop, cigarette butt &
blistering tear
7.
good night CCTV, RFID chips & JavaScripts
8.
good night. tomorrow is another night.
Zoran Trklja
robot iz televizije kaže:
Danas, širom sveta, svi plaču.
Mi ovde, ne. Mi samo izveštavamo.
Mi smo u vašoj službi, da bi vi bili
informisani.
Da znate šta se dešava.
Mi smo objektivni.
Mi posmatramo.
Mi smo uvek u srcu događaja.
Plaču ljudi na Kamčatki.
Ridaju u Central Parku.
Jecaju u zaustavljenoj gužvi
Nju Delhija.
Niko ne zna zašto.
brišem suze i pitam uplakanu ženu:
a da nije to možda zato jer su svi shvatili
da svet nije mesto
u kom žive srećni, zadovoljni i slobodni
ljudi
puni ljubavi, razumevanja i optimizma?
nego život imitiraju pognute i smrknute
kreature
uplašene i zauzdane patnjom, bedom i
nesrećom,
instant uživaoci droge posedovanja smeća,
uhvaćeni u klinč lažnih izbora i tuđih
odluka.
nije, kaže žena, jedva dolazeći do daha
evo čitam na netu
greškom tehnologa oslobođena je ogromna
količina
sumpor-dioksida u jednom kineskom
postrojenju
tamo su svi mrtvi, njih 8 miliona
eh, jebem ti svet, grcam
nikad ništa od njega
Zoran Trklja
i tako
krenem ulicom
a ljudi se sklanjaju
obaraju pogled
prekidaju razgovor
decu
zagovaraju
dok ne prođem
posle im dugo pevaju
da me zaborave
u pekari
neće ‘leba da mi prodaju
kažu nema
ni buhtle ni đevreka
sve bajato
u zgradi
beže u lift
drhte
dok se vrata zatvaraju
ispred mog lica
na moje dobar dan
uzvrate tišinom
i munja iz mog oka
ih ošine
po obrazu
Zoran Trklja
neću ja biti slon
u vašem zoološkom vrtu
tužan i nepomičan
dok me gađate smećem
·
i neću biti pametan i poslušan kao moja
braća
da pognem glavu i uđem
kad me čuvar pogleda
držeći kofu
·
zapravo ja sam jedini
ostao u kavezu skamenjen i zaboravan
i ne sećam se ničega i nikoga
izvan ovog ludila
·
svaki dan isti je
i noć nesnosna i tupa
verovatno ti si jedini smrdljivi dokaz
života
koji smrtno kaplje sa mojih kljova
Zoran Trklja
morali smo da čekamo dva sata
da doktor amputira saku dečaku
koji je bacao petarde
otac je zabrinuto telefonirao
sitnim koracima mereći hodnik
objašnjavajući nekome
koji izlaz sa autoputa da izabere
stiskajući telefon krvavom rukom
stiskajući dečakove krvave patike
gubeći razum gubeći veru
Zoran Trklja
čovek može da se nosi
sa dve tri pokvarene stvari
odjednom.
sve iznad toga kvari taj lažni zen
besprekornosti
i lakoće postojanja.
televizor je pokvaren još od septembra.
taman kad sam popravio bicikl
pokvario se auto.
zapravo, njegov organizam je odbio strana tela
novih/polovnih delova.
organi kupljeni na crnom tržištu nisu se primili.
rupu na jakni začepio sam bedžom
koji sam pokupio na izložbi
mlade beogradske umetnice
u galeriji blok.
prozor visi na jednom okovu.
šarke na kuhinjskim elementima se predaju.
bojler u kuhinji ne radi od prvog dana.
daščice u vratima plakara padaju kao domine.
lift ne radi vikendima.
pertle su odvezane.
duh je nemiran i zloban.
ljudske olupine i tupi lim
svuda unaokolo.
prelazim preko pešačkog
ne gledajući ni levo ni desno
pod kapuljačom
naoružan besmislom
Zoran Trklja
gledam mog kuma
pa gledam sebe
on srpski nacista
ja stari komunista
dve ideološke krntije
šlepaju se po šandoru
on ugolfu 2
ja u mazdi 323
još me zajebava
da mi se auto pokvario
jer sam šopingovao
u idei
e moj kume
ti bi da se vratim
a ja bih još dalje
dalje od ovih naših
ideoloških krntija
Zoran Trklja