Tag: Vladimir Počuč

„Čuj moje moljenje,
jer se ponizih veoma,
izbavi me od mojih gonilaca
jer su jači od mene”
(Ps 141,6)

Ništa
me progoni
Ne spavam
Izvire iz utrobe
prevrće se
Ono boli
hoće da rascepi

Udara među razapete
misli
i prste

Sad mislim dan
i sopstvenu misao

Dišem načinom deteta
u majčinoj utrobi

Želim rukama
sam
u očima

Kako izdržati a
ne postati drugo

Zar je to put
koji će roditi jutro
kojim ću poći

„Čuj moje moljenje,
jer se ponizih veoma,
izbavi me od mojih gonilaca
jer su jači od mene”
(Ps 141,6)

Ništa
me progoni
Ne spavam
Izvire iz utrobe
prevrće se
Ono boli
hoće da rascepi

Udara među razapete
misli
i prste

Sad mislim dan
i sopstvenu misao

Dišem načinom deteta
u majčinoj utrobi

Želim rukama
sam
u očima

Kako izdržati a
ne postati drugo

Zar je to put
koji će roditi jutro
kojim ću poći

Vladimir Počuč

Tišina
Sa druge strane beznađa
velike istine
Sa druge strane straha
Čovek ide nag bez težine
beo i čist
Živimo u svetu privida
sa druge strane sna
sa druge strane smrti
na tuđim ivicama svesti
Čovek je nežna biljka
surovih predela
želja
misao sopstvene propasti
kaktus
njega pokreće pupčana vrpca
ambis
nedovršena tragedija nestanka
i trajanja
ponovnog rađanja
sa suzama i zaboravom
i ova pesma večiti nemir
Čovek ne stari
ne voli
ne mrzi
Čovek je bespomoćan
a ipak rađa crnog psa
koji čeka svakog od nas

Vladimir Počuč

Noćas sam jeo suze
krvave bisere
crno
noćas sam znao
ko sam

Ima me u dahu i pogledu
u glavi okrenutoj Suncu
drhtaju tela
Ima me u cvetu
u hrani
zemlji koja me je odbacila
Ima me iza leđa u senci
običaju iskonskom pitanju
sadašnjem i svim
dolazećim bezdanima

Ima me u snu

Sanjao sam kišu koja je molila
voleo stvari koje su nestajale
mislio sam vreme koje je prolazilo
živeo snove a san prespavao

Granica
Šta znači njen prelazak
u društvu mrtvih
u pogledima mrtvih
rečima koje uvek isto govore

Postojati

Vladimir Počuč