Belina prekrila nasip kraj reke
krošnjama drveća krune darivala,
od nežnih pahulja loptice meke
u zimskim noćima deca snivala.
Uz tiho svitanje belina bljesnu,
škripe koraci po prvom snegu,
dečija rukica od sreće pljesnu
sankama jureći ka prvom bregu.
Sve je čarobno, potpuno belo
drugim bojama nestao trag.
Bele se njive, belo je selo
severni vetar, beo i blag.
Snežna Kraljica zasuta injem
iz srca sipa pahulja splet,
zimska čarolija sa novim svitanjem
najviše raduje dečiji svet.
Mesec na nebu ljupko se smeška
dok tiho veče donosi san.
Na bezbroj mesta po jednog Sneška
deca napraviše za jedan dan.
Tatjana Đulinac