Ja ili neko drugi
Refleksijom svetlosti dobijam oblik.
Izobličeni vid Lepote.
Rađa se odraz u oku,
ali bez znaka Prepoznavanja.
-Mogu li videti nešto drugo?
-U meni možes videti jedino Sebe.
-Ne vidim.
-Žmuriš.
-Mogu li videti nešto drugo?
-Kada ne vidiš Sebe, možes li?
Pokušaji – opravdanja –
jedino Sebi u svakome od njih.
Neizlečivo Slepilo i
izlizani pojam Razumevanja.
-Ne vidim.
-Jesi li spreman da vidiš?
-Ja samo ne znam gde.
-Sa Druge strane.
Okrenuti se
u pravom trenutku,
u pravom smeru,
pravom Sebi.
-Sa Druge strane nema ničega.
-Ili ne vidiš?
-Prazno je, nepoznato.
-Stvori.
– Šta?
Konfuzija kroz Trajanje
abortiranih Spoznaja.
I komadići Polomljenog
proganjaju.
-Ne razumem.
-Razumećes.
-Ćuti.
-Ja sam nem. Ti govoriš.
Tatjana Đukić