Tag: Suzana Janačković Živković

Molim te
ako ikako možeš
pokori nebo
sakrij te crne oblake
kad se kišom
prolome
ako ne ide
daj mi bar kišobran
dok ne stane

Suzana Janačković Živković

Nedostaje mi
to što vidim
da si ti

tamo

i što bih volela
da budeš

ovde

a ne to
što jesi

tamo

i što bi bio
da si

ovde

Ne poznajem
te dve tvoje
pojave

Nedostaje mi
to saznanje.

Suzana Janačković Živković

poželim ponekad
da te slomim
jako

kao kad prut
osloniš na koleno
i pritisneš krajeve
nadole
polako

kao staklo
kad se lomi
da pukne
celo
pa da te onda
uzimam
deo po deo

poželim ponekad
da te bacim
na pod
da te na delove
rastavim
pa da ih uzimam
lagano
i ponovo sastavim

Suzana Janačković Živković

Vraćaš me stalno.
Baš kad krenem
da padam
ti me uhvatiš.
I ne brine te
što visimo
nad provalijom
i što je dovoljan
jedan korak do …

Pusti me
da te oslobodim.

Suzana Janačković Živković

Znaš,
dugo te nema.
A kad poželim
ponekad
samo zaronim
u ruke
u bore.

A znaš,
pojavile su se.
Jasne su.
Pogledam ih u ogledalo
ponekad
dok čekam.
Volim da vidim
svoj izraz lica
tad
on me otrezni.

Onda,
samo uzdahnem
malo jače
i … prodje.

A stvarno, gde si?

Suzana Janačković Živković

… zamisli

pišem pesmu o tebi
i počnem, napišem nešto
pa obrišem
kao da me ima

A pesma onako …

(ti me kao uhvatiš za ruke
i odvedeš me u mrak
tamno je i ja … ništa ne vidim
i onda kao zatvorim oči
pa me ti ljubiš
i onda kao potonem pa izronim
i onda ti kao gledam stopala
kojima odlaziš …
i vidim te – negde si srećan
i onda kao ja više ne postojim)

… bezveze.

Suzana Janačković Živković

Ne zaboravi nikad ko sam.
Ne moraš da me probudiš
da bi to znao.
Znaš, znam.
Odlična i očajna češće
dosledna i kad greši.
Budala!
Prepoznaje dobro
iako ne zna da ga stvara.
TO nije greh, zato
preskoči ono što ti ne prija
i što ne valja
i ne pokušavaj išta da promeniš
nije vredno truda.
Nikada neću biti bolja
nego što sam sada.
Znam.

A srce?
Neka.
Ti ćeš znati
zašto je stalo.

Suzana Janačković Živković

Reči
u dlanove stavi
ugrej ih
pogledom
usnama
i
prospi ih
po meni.

Vidim
proleće
u tebi.

Suzana Janačković Živković

rekao mi je da me voli
baš ovakvu kakva jesam.
Da me neće za noć ili dve
već za ceo život.
Da su mu dani prazni
i noći tužne
da sa mnom u mislima
kreće na počinak
i da se sa mnom budi.
Da su mu putevi kojima hoda
gradovi u koje odlazi
i šume kojima šeta
ružni
jer nema mene u njima.
Da mu ništa nije dovoljno lepo
ako tu lepotu
ne može sa mnom da podeli.
Rekao mi je i da sam ohola
da sam savršena i grešna
i da od mene želi SVE.

Rekao mi je i da ne znam da volim.

Ti znaš
da znam
a da SVE, ne dajem ni sebi.

Suzana Janačković Živković