Bakarna noć pada
gvozdene ale gutaju brda
dok bakarne kiše liju
niz nabrekle ruke
i hleb sa sedam kora
bakarni su nam
osmesi
trave
i pesma ptica
ljubav
vetar u kosi
i prašina na dlanu
bakarne su nam strasti
sećanja
vodotoci
i pregnuća
bakarni su nam
i vazduh
i pluća
u bakru gorimo
njime zborimo
merimo
i zavet dajemo
bakrom nam se reči ore
bakarne nam sviću zore
crvene kao rudara delo.
Peko Laličić
I
U naćvama
sunca
bakar
srce rudara
ispunjeno pesmom
iz grude
rodne
rumeni
rod
rodi
i pesmu
prosu
rudaru
u nedra
u krošnjama
oživeše
ptice
II
Rudar
razapet u znoju
između htenja i kamenja
uz grč gvozdenih grdosija
i bljesak dinamita
oglašava dela
iz bakra što niču
dok mu sirene
ponosom golubove bude
da pesmu raznesu
i njome razgale sunce
da hleba i bakra bude
sve više
Peko Laličić