Tag: Olivera Milojković Opresnik

Zgrabi ga za ogrlicu, snažno ga cimni,
s leđa pažljivo.
Dok besomučno reži
zabij nož,
udaraj sve jače i jače.
I šape mu odseci,
trofej moćan.
Zakopaj ga u šumu.
Budi dobar komšija,
saosećajan,
kreni u poteru.
Raspituj se kod vlasnice
koja začudo živi sama.
I maštaj kako će biti samo tvoja,
među četiri zida.
Njeni plavi uvojci biće samo tvoji,
negovane ruke će milovati samo tebe.
Ah, ti divni crveni nokti.
Maštaj, maštaj
dok ćeš u sobi milovati
šape njenog mrtvog psa.

Olivera Milojković Opresnik

Krenuh ja tako
sporo, dostojanstveno
romantično…
Ali svi povikaše
Pazi! Opšte mesto!
preneraženi, uplašeni, zabrinuti.
Zato sam skrenuo levo
sporednom ulicom,
da zaobiđem TA
OPŠTA I POZNATA mesta.
Al tu narandžasti majmuni već vladaju.
Prevrću se preko glave
i gledaju me svojim ljubičastim očima
sa zelenim tačkama.
Drže moje tek napisane rukopise.
O zašto se smejete?
Ma ti mali ma ne cepaj te papire,
ma smiri se
ma objaviću JA te pesme…
…………………..
…………………..
O!! zaboga oni doslovno pocrkaše od smeha!!

Olivera Milojković Opresnik

Moje će vene procvetati
purpurnim lokvanjima
vrišteći za tobom.
Da osetim taj dodir,
što led utrobe pretvara
u toplo poniranje.
Nemir u prstima,
i svrab što izjeda
iznutra.
Poklaću se sa svim
psima lutalicama.
Njihovi ugrizi manje bole
od praznine
što te …

…nema.

Olivera Milojković Opresnik

Probudi sunce,
pomeri planine,
zajaši vetar.

I budi samo čovek,
skromnosti svojoj odan.

Olivera Milojković Opresnik

Neko nam je ukinuo zvuke i boje.
U ovom filmu dodeljena mi je sporedna uloga.
Klavir je raštimovan a
Pijanista svira muziku za komedije.
Smejala bih se i ja, ali su mi usta vezana.
Samo platno svetli u našoj tami.

Moli se publika da ne baca semenke, kokice i ostalo đubre na pod.

Olivera Milojković Opresnik