Po baštama i putevima,
po klupama,
Školskim učionicama
Sećanja spavaju.
Dok ptice pevaju
Bliskosti – razvijenosti,
Tada – sada ne može nestati
Tragovi prošlosti
Samo naizgled umiru
U izgubljenoj sadašnjosti
Milka Vukić Vujnović
Peščani glas
Svilenog sokola
srcu stiže kresnicama
Ljubavlju obogaćen
Kičmom ga oblaže
Iznova spaja
Mozak ispire
Hladi nerve
Prokuhanoj kosi,
Noktima sabira
Prelijava u njedra
Svetionik je
Zakopanih čula,
Školjkama plaća
Zalihe da donose
cara šapata
Boje glasa
Blažena osmeha.
Nek teče
Trulim živcima
Nek živi
U golim snovima.
Njegov glas,
Glas njegov.
Milka Vukić Vujnović