Kamen

Brđanin
U ravnicu zaronjen
Uljuljkan
Ko u krilo majčino
ko u utrobu žene

Smiraj nađe
Nakon lutanja
Po bespuću
Po bestragiji
Gde jastrebovi
Caruju

No u snu
Ne miruje
Kamen
Samo jedan kamen
Mi dajte!
Vapije
Jedan kamen
I parče neba
Što viri
Iz procepa
Litice

Ravnico, majko,
Oprosti
Moja snoviđenja
U kamenu mi
ostalo korenje
Kamen,
Samo jedan
Dosta mi je

Dragica Minjević Medaković

Pismo

Sećaš li se?
« Bilo je divno. Ali ja sam oženjen. Mlada si. Život je pred tobom».
Moja ruka, tražeći tvoju glavu na jastuku, napipala je to pismo.
Tek izašlo sunce se pomračilo. Morski talasi izgubili su plavetnilo. A pupoljak moje ljubavi u jednom trenu je uveo.
Sećaš li se?
Ja i danas osetim kako se iz mojih prstiju preliva onaj životni sok u traženju tvoje ruke. Kao nekada kada je bilo dovoljno da nam se prsti isprepletu.
Ja se sećam. Sećaš li se ti?

Dragica Minjević Medaković

Vapaj

Rastegni Gospode
Život moj
Ko svirac harmoniku
Nek se iznedri
I smeh i jauk

Nek se porodi
Svaki zvuk
Pre no što
U drhtaju utihne

Nek se smenjuju
Oluje i zatišja
Kiša i sunce
Nek se obgrle

Jer šta ću ja
Na planeti toj
Ako ne saznam
I ne doživim
Baš ništa

Život moj kratki
Uzburkaj
Da silinom
Vreme naknadi

Dragica Minjević Medaković

Rukavice

Srele se dve rukavice
Jedna crvena druga plava
Crvena ima prstiju pet
A plava samo jedan prst
I trup zatupast kao glava

Smejala se crvena plavoj
Kako je nezgrapna i ružna!
Plava se skupila kao klupko
Bila je beskrajno tužna

A kada dođe oštra zima
Prsti u crvenoj promrzli, modri
U plavoj se stisnuli skupa
I jedan drugog greje i bodri

Sada se rukavica plava
Crvenoj rukavici smeje:
Sama lepota i nije važna
Važnije je kako greje

Dragica Minjević Medaković

Pismo

Sećaš li se?

« Bilo je divno. Ali ja sam oženjen. Mlada si. Život je pred tobom».

Moja ruka, tražeći tvoju glavu na jastuku, napipala je to pismo.

Tek izašlo sunce se pomračilo. Morski talasi izgubili su plavetnilo. A pupoljak moje ljubavi u jednom trenu je uveo.

Sećaš li se?

Ja i danas osetim kako se iz mojih prstiju preliva onaj životni sok u traženju tvoje ruke. Kao nekada kada je bilo dovoljno da nam se prsti isprepletu.

Ja se sećam. Sećaš li se ti?

Dragica Minjević Medaković