E da su mi ruke
plajvazi
a ti
da si artija bela
ko što te Bog
lepu načini
i još da meni dade
da znam da pišem
kakva bi to knjiga bila
Branislav Bane Dimitrijević
Lutam
obroncima tvojim
usamljeni kaluđer
korak po korak
nogu pred nogu
gubim se u šumi
u ponor padam
i vidim
svetlost u daljini
tek onda shvatam
zašto živim
zbog čega postojim
ustajem ujutru
jedem hleb
gorak
u danima sivim
čemu se nadam
ili mi se
slepom
i to opet
samo čini
Branislav Bane Dimitrijević
Ponekad ponedeljkom
Poželim
Ponešto
Promenu
Prevrat
Prekomandu
Požar
Bilo šta
Prethodno mi sve
Preloše izgleda
Predosadno
Problematično
Pakleno
Ponedeljak je
Zajeban dan
Ponedeljkom
Sve izgleda
Još gore
Nego što jeste
Mada ni utorkom
Pošteno govoreći
Nije nimalo bolje
Tek u sredu
Osetim
Nagoveštaj olakšanja
Četvrtak je već
Priča za sebe
Bolje da i ne počinjem
Ništa o tome
Petkom
Međutim
Počinje vikend
I to bi već bila
Prava stvar
Samo
Kad ne bih znao
Da posle
Ponovo dolazi
Ponedeljak
I jebem ti
I takav vikend
I
Ko ga izmisli
Branislav Bane Dimitrijević
Kad stupih na brod
majicu skidoh
ko svi mornari
i istog trena začuh
Oh!
kako kažu
i još
Ovaj je nov
na telu nema znak
da je naš
da venčan je sa morem
da je dovoljno jak
da izdrži tetovažu
I odmah iglu uzeh
nisam gori od njih
na čelo Kaina
ucrtah oko
da sam grešan
i da se greha ne stidim
Na grudi
da se odmah vidi
izgrebah prosti stih
o svojoj ljubavnoj moći
Na levo rame
sidro
da sam mornar
i da ću jedne noći
na dno otići s njime
Na kraju iglu
u srce zabih
još sad iz njega curi
tvoje ime