Tag: Aleksandra Maksimović

Nosi kaput od tvida
i ofucane cipele,
hoda desnom stranom ulice.
(Ponekad levom,
kad zaboravi na paranoju)
Zastaje ispred izloga
sa knjigama.
Ugleda jednu
malu
običnu
sakrivenu.
Na koricama je devojka
koja se smeje.
Ima plavu haljinu
i dugu kosu.
Vraća se kući
i odlaže knjigu na policu
gde je još mnogo knjiga
bez korica.
Devojku u plavoj haljini
stavlja na zid
gde je još mnogo ljudi
koji se smeju.
Zapali cigaretu
uzima svesku
staru
prastaru
poderanih stranica
i beleži još jedan svoj podvig,
kao i svaki put
kad pronađe osmeh.
Spava mirno
sa licem deteta
koje je uspelo
da zavrti čigru.
I sutra isto.
Isto godinama.

Kad ga je poštar
pronašao obešenog
na zidovima je bilo
stotine istrgnutih korica.
Ljudi nepoznati
beli
crni
mali
veliki
u plavim haljinama
sa kapama
goli.
Svi oni su vristali.

Aleksandra Maksimović

Izrezbari mi kosti od Ideala,
dodaj malo tkiva od Nade,
u srce mi utkaj Ljubav,
a u vene ubrizgaj Volju.
Prišij mi kožu od Lepote,
ruke pozajmi od Poezije,
a noge ukradi Slobodi.
Ispuni mi oči Večnošću,
uši prilepi Muzikom,
a kosu ispleti od Snova.
Samo mi nemoj crtati osmeh,
nek ostane i malo moje ljudske Tuge.

Aleksandra Maksimović

Dan 1:
Pogledom tražim njegovu kosu.
Prevazilazim napore da savladam tišinu.
(Tišina među nama nikad nije prijatna, dosadna je)
Dugo priča o apatiji,
o svom debelom šefu koji ga maltretira,
o štetnosti duvana,
o samoubistvu.
(Ne, ipak ga ja nagovaram na samoubistvo)

Dan  2:
Nije me prepoznao.
Imam naočare i ljubičastu kosu.
Kaže da sam lepa.
Sedimo jedno naspram drugog,
želi od mene sve,
a ne sme ništa.
Mislim da uživa u bolu
koji mu nanosi moja ravnodušnost.
Rastajemo se.
Ne mogu da dišem.

Dan 3:
Ležim u prljavom krevetu.
Starac pored mene miriše na smrt.
Prokleti plućni bolesnici.
Ruke su mi plave i otečene
od bezuspešnih pokušaja neumoljivih sestara
da mi pronađu vene.
(A njihovi su životi još bezuspešniji pokušaji)

Dan 4:
Tumaram sa iglom na ruci.
Ljudi zaziru od mene.
Ionako su to samo starci.
Majka me katkad obiđe
i prozbori pokoju utešnu reč.
Mada utehe nema.
Bar je ja ne tražim.
Nisam mu rekla
da ga nikad nisam volela.
Šteta.

Dan 5:
Mrak.

Aleksandra Maksimović