Category: Proza

godina je na izmaku. dobro se i držala, (imala je posla s nama) šta sve preko nje nije prešlo i prošlo; a i preko nas, u kafani “el grande geriljos”!
formirana momčad je spustila “donja ledja” na tvrde stolice. zagrebački je došao u “uhapšenim”: košulja, spitfajerica od sina. faza dekorativnoga pomladjivanja. naručio je sok? katarini pukne koncentracija pa mu jednom ti… jednom vi, oslovljava. gazda mario se čudi toj kulturi, nekome reći Vi? zagrebački je sok oprezno spustio u “bunar” (želudac), i zinuo kao da je zvezda dala bayarnu. a tako dva razlike. pre prvoga poluvremena!?
kaže da testira jetru? rekaciju i rekreaciju jetrenu.
gazda brljave kafane je opet sve u kuhinji posesivno ofarbao? i sin je tome moderan. žuti kao rumunjska zastava. kad “s(laže)”priču na koncizan je način, lasica hiperaktivnosti.
takve alma-granata posebno prezirna i kratkoga fitilja. neku eventualnu ocenu pozitivnu mariu-mamalazu se može dati samo iz veronauke. sve imam u glavi, ali u srcu ništa! tako su ga fratri izdresirali, stalnom tučom. u medjugorju.
sklon je proricanju ratovama takvih kolko hoćeš kod nas. lako naći.
u kojima neće sudelovati kao zagrebački, i zagovara izolaciju, da njegov džep ne oseti “lakomost proricanja”. to je kolokvijalno papagajstvo, gorko voće ideologije koju samo stvorili.
Očekivalo se dolazak tandema-Gerilac-Milan i Alma-Granata. Dva “pistolerosa” sa pampa Južne Amerike!
do toga časa smo slušali mizernu menicu gazdinoga malagradjanskoga miljea njegovih sličica ratova i strategija.
zagrebački je za svaki slučaj, predlagao da se oformi “staniste-kavez”, jer tko zna kakva će zver biti u tandemu!?
pa da gerilčeve ženetine kažu: “gle s kakavim majmunom smo imali odnose”!
“lamunja” je intervalno, odizao “donja ledja” i opaljivao sačmu; od koje “kolje za oči”. takav mu je i karakter.
ušli su!
to je bilo napajanje stecevinam revolucija… postupci se nisu radikalno promenuli u elaboraciji.. šta su sve asanirali za nekoga novoga Gevaru.
zagrebački je nanjušio da se tandem “naglo” vratio jer su bili izbori za kapitalnoga mufljuza. tamo daleko. koji će naredne 4 godine masirati kamermane i narod i gajiti svoj konto.
vala… ocenio je to solidno, mada je sve predvidljivo. za njega kažu da je bio pružni radnik u zgb? a po noći je razvazao medicinu dežurnim bolnicama i krao noću noćna-izdanja-novina. tako je postao samouk. navodno je najviše voleo u noći na svacicevom trgu, kad su noćne dame posrnuloga morala imale pauze… da se raspričaju. o svemu, pa i o tehnici “upražnjavanja”. to krije posebno.
kako su na ručkove pristizala lokalna finija gospoda, katarina je navukla paravan, jer smo previše pitoreskni.
izbori jesu, ali nama je rekordno pala popularnost. nekima i u braku. glavni sratezi su došli… sa pampa, pa nam je nada prijevremeni izbori. salonski(a)teizam, radikalizirati. tko najviše pije, ima pravo na “sveže” rukoveti ideja. šta ja znam, ima ljudi s kojim nikada ne možeš biti u prvo licu množine, tobože neka pelerina stava, koji je na kraju izdaja.
zabavili smo se bazdiranjem želudaca i svadjom izbora. kako ona koja se ni na orgazam ne može nasmešiti, a lukrativno sebe nudi za ove izbore? Ladna ko špriceri na “ponudu” dve hokejaške momčadi.
pa i frigidna bi marširala parolom. dostaaa… dosta.
takva bi i za stolicu kancelarsku, i bi za stolicu…
gerilac je naglo (od)makao paravan… da alma granata može pompezno umarširati. dojmljivo lakejski je to protokolom ucineo.
zagrebački za malo nije “opalio” sa stolice, kad se zagledao u almu.
lice je bilo zbrčkano, kosa ogarbana “grüne”, a odmah se videlo da je desno oko umetno, i umetnuto! u “klasnoj borbi”, neki je student medecine to ofrlje odradio. taj je iz anatomije falio već na prvoj godini, a s takvim indeksom pred “babu”… radje makljaža. tako se spasio očeve represije, koja ga je živčano držala… uredjivanjem alminoga “časnoga lica”.
gerilac je treniranom mirnoćom odložio na stamtis ratne rekvizite. nož skakavac, demomtiranu bombu, nešto praška za trovanje izvora, “trave”, probušeni orden i kurtone. onda je sve prezreno pogledao fiksiranom tuzbom… na jeziku. i ispružio ruku na, pozdrav kao gruco marx. “za gerilu”, desnica mu je bila… a tako u visini fiskultire 1939. god.! tada se glasao za takve pozdrave.
tu je zabrljao, a naše oči su propustile… u tuzbi. Krivi smo.
gadno je trzao nogom, ispod koljena.
“dok ja i alma smirujemo sitacju preko base, vi ovde ništa ne radite, aaaa”
svi smo bili zauzeti nekim trivijalnim banalnostima. trebalo je izdržati pogleg gerilca. kako je tek političarima u parlamentima!?
katarina mu je donela još jednu stolicu, za nogu koja se “bacekala-trzala”, pa da je ravnotežom smiri. sitni geler mu je ispitivao žilu ispod koljena, a tretman. smirivanje stolicom.
onda je tračao almu da je brljala u borbi? bacala protivnicima parole, a “friske” bombe nije…
pa ih je “vredjala”: “j… ce vam gerilac sve… do kokoši”!
radi kontraproduktivnosti, diktator ih je poslao avionom pun zlata… do švicarske. navodno su morali iskakati, jer je pilot imao “propadanje”, i alkohola u krvi i pogledu.
pa kako ste dosli?, pitao je zagrebački gledajući ih kao pas koji ne donese ništa a ne usudi se gazdu pogledati. lovca.
stopom, kaze alma, ali je nitko nije direkt gledao.
a kaže da je “lokva” (okean)duboka. kao i njena misao.
posebno se izvredjala na carini kad su je “pipkali” da vide jel oko mozda “dragi kamen” pa švercuje.
opet se zagrebački usudio pitati zašto je celo tako posebno belo? to mi je s guzice derao student, pa me krpio. kaže ona, jer je geler imao neko “eko-oranje”!
onda je ona tračala gerilca. da je sve diktatorove dame “izrešetao”, a taj pilot-projekt će za devet meseci biti stabiliziran. vojna “termin-logo”. i da je uputeo gevari poruku… da se nadju? manjana”, a uz to “opravio” litru mučenice. manastirske, koja može sve revolucije pokrenuti…
almaaa, pa kako je taj student to kružno tebi na glavi operirao, aaaaa. treće pitanje zagrebačkoga je bilo očekujući bar flašu u glavu, ako ne kompletnu “municiju” (sanduk piva secenoga).
pa šestarooooom!
s nogu se sazvao sastanak konspiracije iza paravan. s kojim programom pred izbore? Eeeeej, de ćeš breeee, vrći se!
zagrebački kaže da imam udarni slogan koje će sve partije akceptirati.
“ne daj svoje radno mesto, i tako će ga uzeti”!
istraživacki instituti će dati mišljena, a glasači su formalnost. formalno mišljenje “sniženom cenom”.
koja utopija socijalna može zaustaviti fundamentaliste lopovluka?
u gradsku struktur se uputeo zahtev da se registrira prirodna stranka: “pravo tumora protiv coveka”!? u ironiji depresije dijaspore i elegije…

Mirko Stanković heidenheim u baden-würtembergu

šta ja znam. evo se primiču izbori pa sam namislio i “zgudjam” da se kandidiram za presednika moja partija zvana: partija srca.
(ne)obično je zapravo kako vrlo često tko nije bistar, ni šarmantan, ni obrazovan, ni vredan, pošten? ma jelte molim vas… kako vi to mislite; nimalo milostiv, a najmanje zgodan. kad je brate tako odoh i ja gore u prestolnicu ili do “zabrega”… da skočim po štambilj partijski i glasove hapšenja…
niko i ništa može biti neko i nešto. ova je demokracija vrlo čovečna.
ako je presednik lupež, raja kaže da je sposoban. bezveznjaci izaberu bezveznoga. jer su sami takvi, pa se s njim identificiraju, praktično čitav plebs je inficiran. nema veze šta je vodeći moron davno amputirao svoje lice. ako otvori za raju-nacional. manjinu konclogor kažu za takvoga da je odlučan. tada kad sam čitao njegove misli sam se crvenio, danas nemamo takvih crvenila. to ni plavuše ne troše. trećoj supruzi sam total (to) zabranio!
metereologija svaki dan o vremenu, a nitko ne zna kad ti se smrkne… tako je to kod nas u balkanu.
pitam svoga vernoga kamerad psa “lazara”… “nude sta ti misliš, aaaa?”
on nešto mlako odmahnu repom… kao nije ti to baš, aav av nešto. a mislio sam s njim i kumsto udariti! eto te vraže… vidiš ti zla.
“brena” vodeća u stadu ovaca mi je odblejala pitanje… a nju sam bas mislio koopitrati za kućnu pomoćnicu. inače s njom održim kućni sastanak “s nogu”, svako jutro.
ma da izbori su vazda po danu, a nama mrak, koji putuje preko nas. presednici su “navek soncem obasjani”. a šta mogu u sebe skrkati ćevapa i trkaće zivine… a brate rodjeni. i ne trepću. značajno da nas takvi zajašu pola dekade vremena, a to nam beznačajno. čitam u seoskom biltenu da je jedan vrsni gurac “mjehura krmećega”(lopte)… nije imao srce da izvuče iz jedne svoj “aparat”, pa sad mora plaćati eliminaciju elimentacije. oko toga “big burazera” su se u kafani kod steve krljca dva kuma posvadili. jal je to trebalo jal ne. vidiš šta srce sve može… zakrvi kumstvo. za mene je to ofsajd.
baba manda mi je “catala” u grah, kod staroga kuma se ne smijem živ pojaviti. dužan sam mu ukradene rakije. do našega starješine duša, ma jok tražio me da se zvono crkve emulzira moji novčanim prilogom.
sad ce “avtobus” sam sta nije… prema savi a unda na dunav…
ta lokalna linija u koji se ne zna vozni red, ali se znala red pljačke fabrika stalno kasni. pijani “soper” je baš jučer kažu odspavao (do sutradan ujutro u bunkeru “avtobusa”). “ne ticaj me ..hrčem. fala”. je pisalo na vratima bunkera. kažu za njega da samo trezan pravi nesreće…
celu noć sam pred ogledalom ponavljao status moje serce partije. grešaka kolko oćeš, ali serce to istuče ritmom. sravna.
eno ga! kočio je kilometar prije uvjetne stanice u selu bunic II. (srez korenica) svi smo iskrstili nas tjela, ne vjerujući da baš ide prema nama… al nešto previše levo-desno. bjeeeežte ljudi ma on pravo na nas, ala jeba sve svoje. izvinite.
ušao sam zadnji, spotakao sam se da ne udari u mene, a koljeno “iskipilo”-iščašio čašicu. bol sam smirio “kebrovačom”-rakija.
“pa sta je bilo… šta tako kočiš izdaleka” on me pogleda i izdivani “jebi ga, ove kočnice ne rade od kada sam naučnik bio za sopera”?i nek svak pazi na sebe je dreknuo.
dje ti, aa? pita me.
idem prijaviti moju partiju srca gore u stolnicu.
šta? es ti munjen?
sedi beno tamo, i ne talasaj pričom. reče šoper
“avtobuc” je naglo krenuo, pa su neki putnici našli u krilu sebe kod sedećih putnika.
ja sam pao jednoj dami, koja je baš kackala ili nešto plela.
ovaj. mislim izvinite vi mene… na priliku. nisam ja kriv.
ma u redu je reče ona, al se sad iskrcajte sa mene joj isusa ti, izvinite se vi, ovaj izvinjavam se mlogo izvinjavam. neću više?
njezine oči su bile, a to jošte “njesam” vidio… ka spekule, a zubi ma nema ni madona take umjetne. ona iz crkvetine.
srce je smirivalo krvotok, al je još ostalo crvenila na licu…
prebirao sam po pitanjima šta da je pitam. da je pita jel i ona putuje ovim avtobucom, ma neću možda će ona mene baš to! pitati.
onda san ipak pitao… dje ste sjeli,aaa?i jeste dugo čekali?
jesam reče oko, sjela sam. eto opet nešto crvenila. na moje pitanje
ma ona mi se nekao nama svidjela. čekao sam taku, a bratee…
eh da mi je toga časa kamenko katić meterolog izmerio vlažnost, mislim i drhtuće tlo ispod mene, jer sam se izgubio u tim spekulam. “iz prve” sam rekao, “ja sam neno sofije garine i oca dušana udbaša”, a ti, izvinite vi. “ja sam marijana, ime ocu ne znam”?
kubicirao sam pamet pitanja kako da se ne demagoški umilim spekulama, pa mi palo na pamet: “ridja si ali mi se gadno svidjaš”, tja nije nešto može se uvrediti. već sam bio kao na Zidu plača… neurozan. a onda je ona… kapitalno me sjevala u mislima i pitala. a gde vi putujete. ma ide u stolnicu prijaviti partiju srce. srce? a jel vi imate serce pitala je ridja. imam ali mi fali edno jako da ovaj narod dahne malo zadovoljstva. šta ste vi neki putujući misionar… me provocirala. ne moš se sabrati, a ona nastavila…
da je srce samo protočni bojler?, da ne veruje u te štoseve.
gledao sam je trepćući kao kad sam dobio samo jedanput peticu u školi, a bili ja moga kakvu četvorku dobiti u njezinom sercu?, aaa.
ma mislio sam šta sve čovjek nije i je izmislio. prvo je bio kotač, ma mogao si u prelo dje oš!, pa lapmu. mogao si se vidjeti u mraku.
aaaa “teknike” je bila kruna svega. ali kvalitetno srce. e to je teško izumiti.
kamatario sam pitanje, kemijajući zvuk glasa. a jel vi mogu da vas nešto pripitam, jedno pitanjace gospojice.
kaži…te
jal se vi steli upisati u klub presednika vašega serca! dj si to naučio haj kaži matereti. i imate li kakvo jače pitanja, aaa. šta gledate kažite. jel hoćete. hoću. šta. vaše serce. njezin trepereći poglad je trajao sekunde streljanja…

Mirko Stanković

popunjavanje poreznih formulara je ove kao obračun s njom! državom.
predlažem da se svaka ispravno popunjena prijava tretira kao vss.
te prijave su takve da plebs koji spunjava; mora imati školu i par godina škole-praxe.
znam napisati pismo. mami. znam i nesto reportaže zdrljati. pišem ovo radi čega ljudi uglavnom ne čitaju žutilo štampe.
jednom sam pisao zapisnik s nekoga brifinga. nisam napisao šta su rekli, već šta su trebali reći. nisu. zato sam ovde u jevropi.
za finasamt nemam rešenja.
još piše, imate pravo žalbe.?
imam poštene namere prema državi i nekim damama, zato sam uzeo više prijava, jer ću neke baciti. kao šta je u novinarstvu vrednost. poderano često više vredi nego objavljeno-napisano.
stajaznam jel dobro da u porezn formular upišem – prijavim idale, aaa?
u životu imam privatnu zbirku: srušenu kuću, dugova, alimentacija i kuhinja mi je u očajnom stanju. samovar sam vari!? a sve je to radi “tudjamovih-zlobinih poslanica”, pa neke priznanice (propali brak), rashodovane dame. jedna se zamonašila. isterali su je jer je imala “posla u mene”
a rashodi su veći nego prihodi.
to je odkada znam za sebe. minus je trošio više od plusa. plus je bio minus!
trijumf znanja je kad te pritisnu mišem (intrenetnim) i nadju akte finasijske. i na dlanu si.
dr. hans-peter walerius mi meri pritisak, policija jezik, doušnici me “brane” kod supruge.
kako se ja to mučim oko poreza, kako tek političari sa prihodima kao da nisu pravnici narodima-plebsu. već da su pali sa marsa gde je bestežinsko stanje savesti!, a ideje im su profurale do saturna. matineje narodu.
javili su mi iz porezne.
nemate ništa povrat porez. niste ništa zaradili!?

Mirko Stanković