U dan ne dođe niko.
U snu mi dođoše
samo oni iz večnosti
i rekoše za spokoj dovoljno.
Ko zna,
možda ću jednog dana
uronuti kroz prašnike,
u sokove bilja
i tamo ostati čitav svoj vek.
Kišo,
vrati se oblaku svom
i hvala ti za ovaj dar.
Daruješ,
a ne znaš,
da daruješ me.
Ja, narcis u polju,
grlim te svojim krilima srećnim.
Tvoj pretočeni golub zeleni,
maše ti laticama svojim.
Jelena Stojkovic Mirić
Naš čovjek se vuče po podu,
sanjajući dlanovima po razbijenom staklu,
pokušava da zavoli svijet
okrutnih, metalnih zidova,
toliko hladnih da odudaraju
čak i od njegovog srca,
unakaženog, zavijenog,
ostavljenog u mrtvoj odori života.
Grleći plišanu sreću
zatvara otežale kapke i
laje na nestale uspomene
što izgubiše se s vjetrovima.
Vladan Šipovac
Iza ovog katanca
Kroz ova vratanca ulazite
u malo srpsko pozorište
ne u naslov Prolećna sezona
kratki dani obožavanja već
u običan septet
po redosledu kobajagi
pojavljivanja na sceni
doduše sa skrivenim činovima
ali likovi su tu
slatki slani zabibereni
sve do zavese
i potpisa autora
sa zakovrčenim ić
u genitivu
A likovi
Prvo gazda
pa gazdarica
gazdaričina mlađa blamaža
pa gazdina ljubavnica
kojoj gazdarica priželjkuje
da vidi pete ali
Bože moj
pozorište ište
utočište
umesto strugane repe strugane pete
kad se sve zaboravlja
osim da se diše stvarno
kako nijednom reditelju još
nijedan glumac nije
na sceni kinuo ili
brknuo u džep da opipa kintu
samo šipak
On je solo
ima dva-tri monologa
u lonac
zbog akustike
crtu ne prelazi
obeleženu kredom
Gazda ga tera da odnese ribizle
i gazdarica ga prima
sedi na tu hoklicu kalfa
u negližeu
dok se sufler hvata za glavu
kalfa je pogrešio što je
ribizle hteo da uruči
u kupatilu
Gazdarica
u daljem tekstu g-ica
manikira nožne prste
bojom ribizli i
ima grgurav porub na cvetnoj haljini
od kolena do kolena
noge joj se što bi rekao ludi Branko
koje on ne sme da gleda
ali gleda
ne on oči
Kalfa mora da otpije penu
jer gazdarica voli čisto “jelenče”
a on za to vreme vidi
rogove na njenoj glavi
rečeno je gazda ima ljubavnicu
da li je rečeno proveravam
rečeno je
i tako srpski komad
šljapka po kupatilu sve dok
ne počne drugi čin
koji ubija u pojam
Koji treba preskočiti
jer je gazdina ljubavnica
sa svojim ljubavnikom
u njegovom bračnom krevetu
sve pod kontrolom reditelja
a publika ste vi
Jeo si ribizle
kaže mu gazdarica
u trećem činu
Nisam
Jesi jesi crveno ti oko usta
Zatim ona maše rukama
manikir se sporo suši
sufler se ma ništa sufler
Kad jednog dana
a taj dan će doći
usedne na gazdino mesto
i on će slati bokor ribizli
pa bokor ne bokal
a ne može ni buket
svojoj ljubavnici
A šta bi s gazdaričinom sestrom
Ništa imala slobodan dan
Iskoristila ga za tezgu
U konkurentskom pozorištu
Na kraju zavesa
preko lica
autora ove jadne pesme
Velibora Mihića
I nemam više razuma.
Ostao je odran i razvučen između šiljaka, ovog javnog, spoljašnjeg sveta
i par mojih unutrašnjih kreacija.
Ka tebi više ne osećam nešto što poznajem.
Znam da je to nešto veliko što mi plete po pameti,
neka veličina sedefnog odraza.
I dok me dobro uigranim koracima tabanaš,
ja poluotvorenih usta zurim u tvoj sjaj
i osećam tvoj beg dok kliziš kroz ugrčene prste.
Raspaljenom krvlju žarim noć oko sebe,
dok se ona flegmatski poigrava sa maštom uzavrelog bića.
Ona sakriva, guta, pod svoj plašt sve žive slike maštanja.
A, opet, uvek postoji nada da si tu, zaklonjena njome,
na svega par uzdaha od mog ramena.
I dok koža razuma trune, ostavljena daleko iza mene,
ja još jednom iscrpljen, znojavim čelom, padam na jastuk
i radujem se danu, čak i kišnom.
Možda on ne nosi ništa- kao ni noć,
ali se i ne poigrava nadom kao ona.
Andrija Stanulović
popunjavanje poreznih formulara je ove kao obračun s njom! državom.
predlažem da se svaka ispravno popunjena prijava tretira kao vss.
te prijave su takve da plebs koji spunjava; mora imati školu i par godina škole-praxe.
znam napisati pismo. mami. znam i nesto reportaže zdrljati. pišem ovo radi čega ljudi uglavnom ne čitaju žutilo štampe.
jednom sam pisao zapisnik s nekoga brifinga. nisam napisao šta su rekli, već šta su trebali reći. nisu. zato sam ovde u jevropi.
za finasamt nemam rešenja.
još piše, imate pravo žalbe.?
imam poštene namere prema državi i nekim damama, zato sam uzeo više prijava, jer ću neke baciti. kao šta je u novinarstvu vrednost. poderano često više vredi nego objavljeno-napisano.
stajaznam jel dobro da u porezn formular upišem – prijavim idale, aaa?
u životu imam privatnu zbirku: srušenu kuću, dugova, alimentacija i kuhinja mi je u očajnom stanju. samovar sam vari!? a sve je to radi “tudjamovih-zlobinih poslanica”, pa neke priznanice (propali brak), rashodovane dame. jedna se zamonašila. isterali su je jer je imala “posla u mene”
a rashodi su veći nego prihodi.
to je odkada znam za sebe. minus je trošio više od plusa. plus je bio minus!
trijumf znanja je kad te pritisnu mišem (intrenetnim) i nadju akte finasijske. i na dlanu si.
dr. hans-peter walerius mi meri pritisak, policija jezik, doušnici me “brane” kod supruge.
kako se ja to mučim oko poreza, kako tek političari sa prihodima kao da nisu pravnici narodima-plebsu. već da su pali sa marsa gde je bestežinsko stanje savesti!, a ideje im su profurale do saturna. matineje narodu.
javili su mi iz porezne.
nemate ništa povrat porez. niste ništa zaradili!?
Mirko Stanković