Author: Urednik

Život i sto

Posvećeno Slavku Lebedinskom

Srce bubreg želudac i sto
na stolu sam kusao pasulj
nekad s mesom nekad klot
onaj u Resniku beše bolji
čistio sam na njemu pirinač
u redu trebio
i posle jeo sutlijaš
rešavajući ukrštene reči

Peo sam se na svoj sto
da uhvatim svet za
i svet mi se smejao-jao
sasvim opravdano
bio je niži od mene

Na tom stolu sam ti pisao
pisao strasna pisma
pisma koja su te dovela dovela
i ti si sedela na stolu sedela
gola gola gola si sedela
i ja sam ti ljubio kolena
uobražavajući da si ti Hana
a ja Davičo

Jednom davno ima otad dobrih
sa stola sam ulovio muvu
izbacio sam je s dlana
da leti od sveta do sveta
kroz jedan prozor

Na stolu sam držao glavu
poleglu glavu svoju glavu
kao glavu u škembetu
jer nisam znao šta da radim
zato sam lupao glavom
o tablu stola o o o
o o o znači tri puta

Na stolu sam čitao
dugo dugo čitao
tvoje oproštajno pismo
s pravilnom interpunkcijom
a najviše uzvičnika
u kom mi prebacuješ neverstvo
sasvim opravdano
ne pismo već neverstvo

Jednom sam se srušio
o da srušio ispod stola
nisam mogao da pronađem krevet
i tu sam zaspao ispod
ispod svoda stola
sanjajući da kraj mene
protiče Moravica

Moj život je prepun stola
pun prepun stola i njegove šume
i vetra u granama vetra
u toj drvenariji
nekad je kucalo
hrasta srce

Beograd, 8. april 2009.

Velibor Mihić

Praznične slike

sutra je praznik
ne znam tačno koji
ali moja porodica slavi
sutra ćemo svi obući novu odeću
i obuti nove cipele na naša nova čista tela
i svi ćemo čekati ispred pegavog ogledala
u kojem uvek izgledamo stariji negoli uistinu jesmo
ne znam zašto
ali sutra ćemo se i voleti više nego inače
(ili će to samo u ogledalu tako izgledati)

sutra ću pokušati da ustanem dovoljno rano
i da opkoljavajući jutro
uhvatim malo sveže zore za naš svečani stol
mislim da će tako biti više svetlosti u našem domu
i videćemo se jasnije
i možda će baš tada
između nas poteći neke nove guste reči
koje će nam biti hrana
do nekog sledećeg praznika
kada nam više neće trebati pegavo ogledalo
da bismo videli koliko se volimo

Željka Radić Krekić

Nefer-plej

Ja sam sportista, doduše ne svojom voljom
Bavim se atletikom življenja, ako se to tako može nazvati
Utrkujem se na nepoznatoj dužini s preprekama
Staza ima na milione traka, delegati nikad ne znaju tačan broj
Moji najbliži trče u svojim trakama, bodre me svojim slabašnim glasovima
I ja njima dižem palac desne ruke u znak podrške
U prepunoj svečanoj loži imam navijače
Volio bih znati šta oni sada misle o ovoj trci, oni su svoju istrčali
Iz priča sam saznao da su me najviše bodrili dok sam klečao u niskom startu
Oni su tad uveliko trčali
Čuo sam i da su slavili dok sam se nesigurno opirao nogama o startne blokove
Pitam se jesu li imali razloga za slavlje
Ja nisam želio da se bavim ovim sportom
Nisam želio iz više razloga:

prvo – niko me nije pitao želim li učestvovati u ovoj trci

drugo – kakav je to sport u kojem nemaš trenera da ti pokaže neke finte

i treće – jebeš sport u kojem pobjednik na kraju ne trči počasni krug

sa zastavom na leđima.

Elvir Kopić

Tajna je u dobroj ishrani

Severina je jako lepa.
Božanski se osmehuje
dok tananim nožicama
hoda binom.
Svaka od njenih sedamnaest
kreacija je izgledala fantastično,
a Brega je samo začinio
koncert svojom pojavom,
taj stari lisac.
Petnaest hiljada devojčica
je razmazalo svoju jeftinu šminku plačući
i jedva uspevši u naletu emocija
da izusti kroz usne da
muškarcu treba samo kurva.
Petnaest hiljada devojčica je
mahalo svojim salom
i sudaralo se debelim guzicama
uz zvuke Breginih trubača.
Koncert se završio,
a zamrznuta slika osmehnute Severine
je stajala na mom TV ekranu.
Ta savršena žena,
pokupila je sve najbolje,
od anđela i porno-zvezde,
udara mi čežnju
dok jedem sendvič sa šunkom
i ne izgledam baš najbolje.

Ispod mog prozora
kisne starac.
On večeras
izgleda kao govno.

Nemoguće je u kontenjeru
naći i sendvič sa šunkom,
a kamoli pržene pirane,
kavijar i francusko vino iz bekstejdža.

Bojan Marjanović

Koncertna šuma

Zima muzicira veprovim zubima

Preplavljen emocijama
Vrag sabotira smrt
Osluškujući šumski koncert

Uspavao je umorne snajperiste
Zaplesavši s hladnim zrakama siječnja

Ubrzo u hrastovoj kuli
Harmonija mi se igra živcima

Pripitim glasom Hemingway mi
Šapće na uho
Pubertetski zaljubljen sam u antilopu

Poslije posljednjeg hica

Dolazit ću ti sazdan od
Mjesečevih niti

Nećeš me prepoznati
Niti doživjeti sebi bliskim.

Slavko Jendričko

Kamen

Brđanin
U ravnicu zaronjen
Uljuljkan
Ko u krilo majčino
ko u utrobu žene

Smiraj nađe
Nakon lutanja
Po bespuću
Po bestragiji
Gde jastrebovi
Caruju

No u snu
Ne miruje
Kamen
Samo jedan kamen
Mi dajte!
Vapije
Jedan kamen
I parče neba
Što viri
Iz procepa
Litice

Ravnico, majko,
Oprosti
Moja snoviđenja
U kamenu mi
ostalo korenje
Kamen,
Samo jedan
Dosta mi je

Dragica Minjević Medaković

Pesma, bez(s)kraja

Sa pesmom na kolac

Na stub srama

Sa pesmom na vešala!

Tamo gde počiva

Kao seno što je strašilo na krstu

Gde vide je vrane,

Ko poruku

Jadnu, mrtvu

Svršenu

I jasnu.

Sa pesmom na lomaču

Jer nije od ovoga sveta,

Na terazije i tezge sa njom

Gde kanta se s bescenjem;

U bulu sa njom!

Ukopajmo joj stope

Da joj članke glade

vazda mrtvi.

Sa pesmom ne štap, hladnom;

Gde stoji u ruci

I topi se na suncu;

Ližimo je,

Dok curi nam niz bradu, ona;

Pitka,

Prazna,

Vodena i slatka.

Na trgove s pesmom,

gde ljubav cveta

Od pitanja do svanuća,

S pesmom na ramena,

Da nam peva,

Da pozdravlja,

Navija,

i ime nam zaziva.

S pesmom na konje i tenkove

Da bez dileme maršira i gazi k’o armada

Jasna kao poruka

I bez drustva priznata.

S pesmom na bezlične i neme

Da im u svesti

Ukucava

Čavle

.
.
.

Sa pesmom na jarbole,

Da predstavi se bojom plavom kao sto je nebo

I jasnom, kao nebo što je, ona;

Izreciva

Neopisiva

Gravidna

Nevidljiva.

Sa pesmom na glave

Gde ih krasi, mesto kapa!

Sa pesmom na police i u vitrine

U miljeisane praznine;

Sa pesmom iz dionizije u apolonsku,

I htonsku jamu izglednog,

Iz sakralnog u skaredno

Iz svetog u profano

Sa sedmog neba

u krunu prozaičnog;

(Bludi pesma u bekstvu od ekstatičnog.)

Na ražanj sa pesmom izgladnelog.

S pesmom na neprijatelja.

Sa pesmama ko sa perlama na uže

Da se nižu pertlaju i lakše broje,

Sa pesmama na pasrartue;

Sa pesmom na parkinge;

Na amove,

Ramove..

S pesmom, tragom priče,

za beskrajne zahteve…

Siniša Stojanović

Bog od zemlje

Napravio sam boga
od blata
eno ga dole
u dnu bašte,
tu zanet spava,
bez hrama, ukrasa, pozlata
na jastuku od suve
paprati
leži mirno
božija glava

ne ište ništa,
u svojoj rupi,
taj debeli
blatnjavi, dragi mi bog
on nam dobro želi,
proleće zimi sanja,
a leti ćuti,
i noču gleda u
tamni nebeski svod.

Ja jutrom, tako,
položim ruku
na hrpu zemlje,
gospodnje rame,
i onda na tren
u meni sve stane –
to bog od zemlje
ljudsku ćuti muku,
dok leden vetar
gole savija grane.

Marko Car