I dok se lišće uvija oko nje
Zgrade udaraju u zemlju kao maljevi
Gromovi puze po asfaltu
Sunce kaplje na ulice
U daljini čovek beži
Da li i ti bežiš?
Kao i svi drugi koji duže gledaju
Okrenu se i odu
Bez pozdrava i drhteći
Dok im sunce zaliva tragove
A gromovi jedu senke.
Miloš Jocić