Pssst! Ćuti!
Ne daj da odzvanjanje
praznikavih reči
zveketom naruši
tek rođenu,
savršenu tišinu.
Pređi
Preko moga tela,
mojih uspona i padova.
Ćutke.
Poljubi mi
radosne zenice,
što ne mogu
da te se nagledaju.
Uđi
u moje zatomljene odaje,
na prstima.
Poljubi mi
nečujno, pola duše.
Zaboravi ključeve,
lozinke
teške reči,
bežanje od sebe.
Ureži se
u mene, silno,
manirom ratnika krstaša,
hajduka iz šume,
vojnika na odsustvu,
mornara koji prvi put plovi.
Spusti se
kraj mene i samo ćuti.
Dođi do daha,
pa mi šapni
Da li nam je ovo trebalo?
Angelina Radulović