Nekad, jutrom,
probudim se ispod abažura
od pirinčanog papira
sklupčana
manja od Palčice
klaustrofobična
i tmurna
Za žrtveni doručak
prelije me vrući sirup krivice
Peče, probija
kožu i podseća da ne bih
smela spavati gola
Kaustični efekat istopi tanku opnu
u koju se običnim danom
motaju fini pokloni
za ljubitelje malih stvari
U radnji na Queen West-u
nabavljam svoju nedeljnu zalihu
japanskog
rukom rađenog papira
Moja krivica, sklona pedanteriji,
ima fetiš
čiste mlečne svetlosti prelomljene
kroz porozna vlakna pirinča
Svod kupole pojačava eho
mizerije
Zgrčena u ovoid
grlim svoju kožu, mišiće i kosti
Misli nisu utešne, krivica
pravi inventar i ja samo ćutim
Ovog istog jutra
milijarde koračaju planetom
u krug
Jadnici
koji posrću, padaju, gaze druge, otimaju, ubijaju,
plaču, mole za ljubav, toplinu, sigurnost, i milost,
i ne znaju
Život, stvoren od karbonske prašine
i vodenih kapi
pod zlatnom zvezdom,
je prevara
Savršen čin stvaranja
čija kreacija ne vredi ništa
Jer, negde unutra, duboko ispod
kupole pirinčanog neba,
postoji sećanje na besprekorno
remek-delo
I svako, slab, mlad, ružan i slep
troši sebe, druge ljude i Bogove
za bolje i veće i lepše…
Nebrojeni ljudi i njihove oči, ruke, ušne školjke
traže savršeni sklad
Uzalud, uzalud
Estetika je ruganje lenjosti
i nesavršenstvu
Krivica je kazna
Za nemoć
I neodustajanje
Ivana Knežević