Hteo bih pesmu da napišem
U pesmu tebe da stavim
Ali stihovi su krhki
Za tvoj pogled
I sve bi se rime izgubile
U tvojim snenim očima
Zato – pred njima ćutim
Tražeći osmeh
U vatri što u zenicama gori
I po mojim usnama piše
Sonet o nemiru.
Anđelko Zablaćanski
Pesma je nezna i divna.
Pozdrav!
Hvala. Pozdrav i tebi.
prelepa pesma puna ljubavi i nemira
😀
pozz
Ljubav je sama po sebi nemir.
Hvala na komentarima.
Pozz