Ne shvatam uzaludnost govora.
Ušuškana u lukavost postelje
Mislim o svemu što nisam rekla.
O rečima trpeti i strpljivost.
O tome koliko se može dresirati gnev
Dok se ne umori i ne podlegne.
Ali reči nisu potrebne svakom.
Vreme meni određeno
kao premalo privatne sudbine,
izvedeno je iz dubine tela.
Za moj dalji boravak među živima,
to je sve što poezija može.
Slobodanka Živković
KADA SLOBODANKA ŽIVKOVIĆ KAŽE:
”Za moj dalji boravak među živima,
to je sve što poezija može.”,
ONDA NJENE REČI DOSEŽU DO NAJDUBLJEG TREPTAJA BIĆA. I MENI JE DOVOLJNO:
”S V E ŠTO POEZIJA MOŽE”
NISAM NEKI STRASNI LJUBITELJ SAVREMENE POEZIJE. SVAKO OD NAS JE VERAN I IMA SVOG ODABRANOG PESNIKA. MOJ IZBOR SE SVEO NA DVA PESNIKA. PRE SVIH VASKO POPA I MOMČILO NASTASIJEVIĆ. I TO MI JE DOVOLJNO DA SE ODVOJIM OD STVARNOSTI. ŽIVOT JE FANTASTIČAN DAR I JEDAN JEDINI. I SVEST O LEPOTI PONEKAD POTONE JER JE STVARNOST NEUMITNA. PONEKAD SVE VIŠE VUČE U PROVALIJU, PORAZ… I TU JE ONDA LEPOTA REČI KOJIMA SE BRANIMO. LEPOTA – TO JE POEZIJA, JEDNA SJAJNA OPSENA…
U OVOJ GODINI SAM OTKRILA TANANE I NADASVE OSEĆAJNE REČI IZVANREDNE PESNIKINJE SLOBODANKE ŽIVKOVIĆ, KOJU NE POZNAJEM I UGLAVNOM NJENU POEZIJU JURIM PO INTERNETU. KO NE ZNA, VEOMA JE ROMANTIČNO SEDETI ZA KOMPJUTEROM I PRONALAZITI SJAJNE PESNIKE KAO ŠTO JE SLOBODANKA I TO IZ LEPOG GRADA ALEKSINCA. SVAKA ČAST PESNIKINJO I HVALA TI…. SADA IOMAM TRI SVOJA PESNIKA. ZA MOJ ISKREN EMOCIONALNI DOŽIVLJAJ MENI JE TO DOVOLJNO, BAR ŠTO SE POEZIJE TIČE, DO KRAJA ŽIVOTA. I DUŽE. IZVAN ŽIVOTA…
POZDRAV ”TRAGOVIMA”. SAJT JE IZVANREDAN. I SVAKAKO, OD SRCA POZDRAV PESNIKINJI SLOODANKI ŽIVKOVIĆ.
Hvala Vam, Vera, na lepim rečima.