Gde ste bile kad sam bio niko,
hodao uplakanim ulicama
sa dinarom u jednom
i čežnjom u drugom džepu.
Sada samo mogu da vas smestim
u svilu i kadifu
nebeskog faberžeovog jajeta.
Gadne su zemaljske prljavštine.
No, ne bunim se.
Život traži svoje,
ja dajem,
nije gospodin ko ima
nego ko zna da troši.
Sve ima svoje mesto
u sudbini.
Hodam…
Bojim…
Majstorišem…
Čini se,
dovoljno je.
Danijel Ignjatović