Imam aferu sa njegovim glasom
Obećao je da mu neće reći
On posrće dok pričamo
pod teretom svakakvih
ali fundamentalno nesavršenih ljubavi
i bezobrazno očekuje da mu pomognem
pogladim ga po bolno zategnutim žicama i
zaspem kaskadama egzotičnog smeha
Onda se pridigne, omekša
i povede me u intimne odaje
Svih Grešaka
Tu one žive u asketskim ćelijama
i mrze ga kad ih pokazuje sa zadnjim namerama
Ipak, poziraju za posetioce
i okreću svoju najbolju stranu
Zabrinut je da mi ne bude hladno
i grli me nežnim prstima samoglasnika
Oni promene ritam njegovog disanja
na trenutak
oklevaju nad mojom kožom
i bez žurbe, u besprekornoj koreografiji
ispuste gomilu gladnih
suglasnika
Stresem se pod ujedima
nasmejem pomalo bez daha, previše ih je
i promenim temu
Njegov glas mi priča hiljadu i jednu lepu priču
svake noći
podmetne se ispod moje glave
i obeća kao da govori
sve jezike sveta
da će kad ih potroši otići do tajnog mesta
gde je zakopao još toliko
On ništa ne vidi i ne sluti
da ispod poslednjeg dana ne nosim ništa
Prekrštenih nogu nestrpljivo odbacujem sate
kao čarape, puštam da mi se kotrlja niz
stomak i zaustavi pred usponom
koji otvara magična reč
Unutra će pronaći akustičnu komoru
i u njoj ostati zauvek
zarobljen kao
eho
Ivana Knežević