/Beogradski ”Tramvaj”, ne pije mi se kafa,
samo mi se sluša i njiše/
Lujeva truba.
Dobar aranžman
arija, tišina i žagora.
Snažan ritam
slogova.
Balans tuga
i nadanja.
Ječi,
penje me.
Njiše,
grli me.
Ježi,
plače me.
Plaši
i strepi me.
Podseća i podsmehuje
da smo omeđani
durovima i molovima.
Da smo određeni
praštanjima i nepraštanjima,
da smo obeleženi
odsanjanim i nedosanjanim
ljubavima,
da smo komponovani
sinkopama, pauzama i akordima,
da smo odtaktirani
tuđim metronomima,
da se ne razlikujemo mnogo
u oktavama.
Samo vokalima
i umiranjima.
Gordana Vlajić