Mi smo se suviše sretali
i suviše mimoilazili
u pokušaju da jedan drugom
u oči pogledamo.
Hvatala sam tvoju senku
kao šaku bisera prosutih u jutro,
a ti si bežao.
Vrisnula sam kao pogođena gugutka,
nikog nije bilo.
Samo je pas zarežao,
tiho i neprimetno.
A onda je i on utihnuo i
u tišini sam se gušila.
Tog jutra sam hodala metar iznad zemlje
dok se za mnom jedna ljubav rušila.
Hristina Damjanović
IZVANREDNO!