Smolasta prašina
gusta kao meso
lepi se za šake
Uvlačim u rukave
sluzave prste
jezim se do peta
Pojavljuju se ruke
u istom prostoru
tople kao krv
Eden me prožima
klizi niz vrat
i kvasi poruke
Rasterane čestice prašine
nestaju u gasu
kiseonik je ukusan
Nedaleko od tišine
crveni se nebo
prislonio sam dlanove
Ogromna svetlost
prošla mi je kroz oči
dodiri podrhtavaju
Vene pulsiraju
znaci su odleteli
u tri tačke na krugu
Agonija me umotava
implodiram u trenu
prelazim u senu.
Đorđe Aćimović