/Kafa na ”Na kraju sveta”, a blizu Novog Sada/
Moja ljubav i ja ne idemo u šetnje ulicama,
moja ljubav i ja ne posećujemo koncerte i
pozorišta,
mi se ne držimo za ruke po parkovima,
mi ne razmenjujemo poljupce u kapijama.
Moju ljubav imam samo po tuđim stanovima,
gde ostavljamo uzdahe u nepoznate jastuke,
mi zaprljane čaršafe bacamo po kontejnerima.
i ugrize spiramo u motelskim bideima.
Moja ljubav i ja ne smemo da smo obični,
ne večeramo u omiljenim restoranima,
ne grlimo se u metroima i autobusima,
ne parkiramo automobile na istim parkinzima.
Moja ljubav i ja moramo da smo neobični.
Zato ga čuvam među butinama, on mene – čvrsto
– u slabinama.
On zariva zube u moje grbine,
ja gutam žedno njegove sokove.
Moja ljubav i ja nikada nismo nedolični,
kad žmuri on, tad gledam ja,
jutra su nam odvojena,
a kolena dodirujemo samo pod kancelarijskim
stolovima.
Moja ljubav i ja poštujemo pravila,
imamo skrupula i obzira.
On čuva Nju, koja nije ja,
a ja ga uspešno krijem od Prvoga.
Moja ljubav i ja smo nepostojeći par,
i valjda stoga – skladan i romantičan.
Poklanja mi bukete suza, smeha il’ semena,
ja njemu partije strasti i ukradenog vremena.
Gordana Vlajić