Čiji li to život postaje bezazlen
Ta zar svemir nije siguran i tih
Ta zar su sve zvezde za trenutak zgasle
U naporu zemlje da izrekne stih
Da li je to zavist i želja obala
Da nad sobom čuju vapaj pomoraca
Ili su zbog mene složno zakucala
Skupljena ko jedno srca svih mrtvaca
Nikola Živanović
I konacno neko ko neguje rime…
Ako nista, rimom, da raspolozi me…
Bogme krasno, sazeto a jasno, simpaticno skladno, uz to nenapadno.
🙂