1.kada sunce
ofarba svoje ekstremitete u crno
u sredinu
plavog kalupa
baciću flašu
sa pergamentom
bez inicijala
darom(be)smrtnosti
olakšaću svoje
još neispavano lice
pretvoriću se
u slanu penu
iskra sunca
zaiskriće moje novo telo
2.kada sunce otvori
svoje dlanove
svetlosnim mečom
preseći ću
biserni val
ušuškaću se ispod njegovog pazuha
i kao oluja
nestaću pod okeanove skute
ukrašću biser
sakriven u crnoj školjki
zablistaću
3.kada sunce
otkrije svoje lice
podići ću svoj val
i raširiću plavi čaršav
iznad horizonta
poljubići nebo
i trijumfalno podići ću štit
iznad grebena
o koji su mi se kolena poticala
lenjim ritmom
već je nevidljiv
4.izazvana nitom slobode
svojim plaštom
obšivenim penom
cepam pučine
na kojima sam priželjkivala
senke života
podižem svaki kamen
i iz njega crpim
njegovu čvrstinu
drsko
sve dok sunce umire
čaureći se u svoje skute
bez pompe
5.kada nebo sahrani sunce
iz okena ću izaći na pučinu
sa pergamentom
obšivenim inicijalima
ispod pazuha
ispavana
baciću kamen sa dlana
i željno
raširiću scoj čaršav
iznad oluje
koja silazi sa pučine
u krilo okeana
istrošen život
traži svoj biser
Anjička Balaž