I samo da znaš:
Malo mi je
DOSTA SVEGA!
Dosta mi je gorkih pića;
Dosta mi je: „Hoćeš?“ – „Hoću“.
Dosta mi je ljudi-leda;
Da se smeju, a da ropću
Kao pogan usred Limba,
Kao žaba gatalica,
Kao zmija izjelica,
Kao pauk-plete-mrežu.
Dosta mi je!
„Hoćeš?“ – „Neću!“
I da hoću, opet: NEĆU!
Neću da se smešim lažno,
Kezim zube čas porazno,
Čas zarazno,
Jer je njima tako milo,
Jer je njima tako znano,
Sve nečasno, i sve prazno!
Ali:
Hoću nebo celo,
Sunce, ptice,
Potok čedan,
Vetar, kišu, dan.
Hoću jedan pogled iskren,
i nedogled sav!
I još jednom da ti kažem:
DOSTA MI JE,
DOSTA,
SVEGA!
Želim samo da se predam jednoj reči,
Jednom danu.
DOSTA MI JE da me bude
A ja želim SAN!
Branislava Džigurski