Otvorih oči
i pogledah gore.
Odjednom,
nad mojom glavom,
nebo se široko
zaplavilo
i neke plave ptice
prhnule visoko.
Od tog plavetnila
zenice mi se
u različke pretvorile
i sve mi misli
plavim beskrajem
preplavile.
Od tog trena
više me ništa
ne može iznenaditi.
Kad zlo zapreti,
moje me plavetnilo
odmah obavije,
ko topla, meka
leptirova čaura.
Tad′ se pritajim
dva-tri časka
pa raširim krila
i u svetao dan
poletim.
Vesna Pešić