Bože mili, šta me snađe!
Ko izmisli virus gripa?
Šta će gore da te snađe,
nego kad te grlo štipa,
oči suze, a nos curi
i potonu sve ti lađe!
Do′šo vikend, nema škole
i ja lepo isplanir′o:
doći će mi moj drug Đole,
igraćemo fudbal, segu,
grudvaćemo se u snegu.
Al′ ne lezi mali vraže,
još od jutra sve me guši,
nos zapušen, gore uši,
noge, ruke k′o od stakla;
skoro ruku da izgori
kad mi mama čelo takla.
A toplomer kada stade
na crtici trides′ devet,
mama reče:»Pravac krevet!
Dajte sirće! I pidžamu!»
Uviše me ko salamu
U čaršave i maramu.
Davali mi aspirine,
i andole i brufene,
sirupe i vitamine,
tuširali vodom mlakom,
i obloge oko vrata
sa rakijom nekom jakom,
al′ prokletih trides′ devet
baš nikako da se skine.
Onda zna se, u Dom zdravlja.
Tamo mi je, jaoj meni,
dr. Neda prepisala
injekcija pet komada.
Pet komada, nije šala!
Al′ ja junak neviđeni
srce sam u petu stisn′o
na dečijem bojnom polju
i ni rečcu nisam pisn′o.
Nije sve ni tako crno.
Bar sam jeo šta sam hteo:
i viršlice, salamice,
krompir-pire i supice,
pogačice, paštetice,
čokolade, marmelade,
razno voće i povrće.
Gledao sam sve crtaće,
i serije i filmove,
zapamtio sve spotove,
i lutrije, i kvizove,
i reklame neke nove.
Posle nekih sedam dana
i grip ode, srećan li sam!
Vadim sveske sve iz torbe
jer domaći pis′o nisam.
Čekaju me nove borbe,
i zadaci, i ocene.
Drž′ se školo, evo mene!
Vesna Pešić