Kratak mi je dan.
Nemam dovoljno vremena
da svoje misli pretočim u reči.
Stranice već žute
a ja sam još uvek na početku.
Kada bi podne prevarilo sumrak,
makar na tren!
Možda bi i reči sročila u stih!?
Kamen staloženosti se mrvi,
a nestrpljivost uzima maha!
Da si barem ovde,
da me zapljusneš svojom aurom!
Bez tebe sam pesnik bez pesme,
slikar bez slike,
pijanista bez klavira.
Dođi! Pojavi se!
Dodirni koju dirku
i povedi note!
Nemoj dozvoliti da postanem
član mrtvih pesnika.
Anjička Balaž
Anjička ,što jednostavnije pišeš to te bolje upozajemo.Tako i ja se isto to trudim.Pozdrav od Veljka Bosnića,profesora