Dođeš tako u neke godine
Kad te baš zabole
Šta će ko da ti kaže
I kad pokuša da te slaže
I još misli da je uspeo
Ti se nasmešiš
I iskuliraš
Ne kažeš mu da si ga provalio,
ne treba.
Kad već znaš da je uspeh kategorija
Koja se ne prašta
Onda je bolje da somina misli
Da mu nisi pretnja
Lakše skenjaš majmuna
Kad zatreba
Jednostavno okreneš glavu, nikad leđa,
na drugu stranu
uključiš dugme na modul „ignor“
I kuliraš.
E, ako je sirovina baš neotesana
Nateraš da ga popase posrano
I podrugljivo posmatraš poltrona,
dok te moli da mu oprostiš, i da nije ‘teo,
a oči mu lete levo desno
Jer ne zna koliko znaš
I ko ti čuva leđa.
Posle toga ga sikteruješ
Da otpuzi.
Mož’ i da ga pljuneš il’ zgaziš
Al’ to baš, baš ako ti nije gadno
Jer to smrdi
Neviđeno!
Lozen