/Karamel frapućino, “Starbuck’s” u Njujorku/
Verujem u Obmanu.
Kada se plavo nebo učini sivim.
Zbog jedne ili dve vrane.
Ili sasvim zelenim,
od
recimo
tvoga pogleda.
Verujem u Iluziju.
Kada se reč
sasvim obična
pretoči
u veru
i zakletvu.
Samo prste uvek prepoznajem.
Kada lutaju i uzimaju.
Kada zaćute
naslućujući
iluziju.
Razaznajući
obmanu.
Zato te ostavljam.
Da mi traješ zauvek,
mladi moj prijatelju.
Gordana Vlajić
Lep tekst!