Nisam neka muškarčina
da jebem svaku koju poželim,
ali imam svoje trenutke.
Nisam neki navijač,
ne idem na stadion i ne pamtim imena sportista,
ali volim kada Partizan pobedi Zvezdu.
Nisam neki panker,
nikada ne bih pljunuo nekoga u lice,
ali bih protestovao pevajući The Clash iz sveg srca.
Nisam neki elitista,
ne padam na kvazi-hermetičnu poeziju,
ali ne bih da me samelje svakodnevica ili RTS.
Nisam član nijedne stranačke omladine,
ne volim seminare o važnosti evro-atlantskih integracija,
ali mi je drag moj izmaštani Nju Jork.
Nisam stalni konzument alkohola,
ali volim da cirkam pivo i slusam Brejkerse u zadimljenom klubu,
to je jedan jako drag stereotip.
Nisam preterano romantičan,
ali volim svoju devojku,
i volim sebe kad sam pored nje.
Potpuno normalan i prosečan tip.
Delujem čak i dosadno.
A opet, imam toliko da kažem.
Zato pišem.
Bojan Marjanović