selo umire,
još jedna cigla pada,
još se jedan razbio crep,
i bi pogreb u nedelju,
i kamion za selidbe,
taj slabo plaćen posao u gradu,
još jedna ulica bez dece,
već od prvog,
dok na jesen zatvaraju školu
jer ljudi odlaze
a selo umire mirno
kao bolestan pas
kao polja u jesen
poslednji pozdrav
kroz špalire praznih kuća,
dobro zabravljeni prozori,
i visoka trava u dvorištima
poslednji pozdrav,
tresu se staračka usta,
nekad su ovde trčala deca
dok sve nas nije
sustigla praznina.
Marko Car