(posvećeno mojoj mami)
Prećiću most
po ko zna koji put
blještavilo svetla iz grada
zamagliće moj pogled
srce će stajati negde u grlu
i tek kad budem stigla
preći će opet na levu stranu…
Taj osećaj nikad ne prestaje
i radost
što hitam domu svome
rukama što me željno iščekuju
očima što osmehom
suze prekrivaju
navikle na čekanje
dolaske i
rastanke …
Slavica Frančešević