Morska zvezda ostavljala je
drečave tragove po stenovitim ukrasima,
rak je uz romsku muziku
hrabro nosio školjku na leđima;
a vazduh je disao,
kedar mirisao,
pesma se spotakla o talas,
jata prestravljenih riba
gonila su beskraj;
ali večnost im se prostirala
do zamagljenih stakala providne kocke,
prokleto ograničene ćelije –
ni stihovi nisu umeli dalje pobeći.
Pesma je sanjala more.
Miloš Stevanović
hm