Glad subotom uveče

Glad subotom uveče

Jedemo lignje prstima
umočene u sos od mente
u baru na West End-u
Osećam na sebi tvoj pogled
mastan od želje
Ja gledam u lepog blues gitaristu
Sedi na barskoj stolici
u iznošenim kaubojskim čizmama
Njegov glas je kao neobrijani obraz
na mojim grudima
Pratiš moj pogled
i nudiš mi poslednji komad
Ukusno je i gutljaj belog vina u ustima
meša nostalgične ukuse Mediterana
i Misisipi krajem dugog toplog leta

Napolju duva hladan vetar
Prolazimo kraj oronulog hotela
iz koga dopire muzika sa kareoke sistema
Unutra sede oronuli pijanci
i tinejdžeri u crnom
Gusti oblaci duvanskog dima
lebde iznad opuštenih glava
kao šeširi anđela
i svi plješću smenjivanju izvođača
na maloj bini
Nastavljamo dalje ulicom
Pored nas prolaze automobili
i tramvaji, mimoilazimo se sa
ljudima koji nose kišobrane
Iza njih počinje da pada kiša
Ti imaš rupu u cipeli

Trčimo do cafe-a
koji blista toplom svetlošću
Unutra ljudi igraju karte
za stolom u izlogu
piju cappuccino i pričaju
Nema mesta
i mi prolazimo između stolova
gledamo fotografije na zidovima
i smešimo se drugim gostima
Na šanku su tacne sa kolačima
Lenja pita sa malinama
i štrudla od oraha
Kupujemo od svega po komad
i izlazimo opet na ulicu

Čekajući tramvaj jedemo kolače
u skloništu od kiše i vetra
Ližemo prste i smejemo se
Puna su nam usta kad on stiže
Grliš me i podižeš od zemlje
Iza mene se zatvaraju vrata
taman kad sam odlučila
da odletim u nebo i
pojedem prstima kišne oblake

Ivana Knežević