Gledam u trotoar.
Tako me na nešto podseća..
Na šta?
Tako mi je poznata ta istrošenost,
hrapavost, izrezbarenost..
Setila sam se!
To je moje lice.
Istrošeno od pogleda,
hrapavo od grubih dodira.
Pege kao tačke
otkrivaju moje godove.
Ako ih pažljivo prebrojiš
znaćeš broj mog križa.
Izrezbareno borama,
lice mi stvara čudan vitraž.
Ponekad je tako nejasan!
Podižem pogled, jer
ne mogu više gledati taj prizor!
Suviše je lično a i plašim se
da ću pronaći još koju podudarnost
dok točkovi i dalje nemilosrdno
brazdaju asfalt!
Anjička Balaž