Jutros
na sporednoj ulici
negovanih travnjaka
presreo me je beli cvet
perunike
Otvoren kao svet tek rođen
raščupanih latica na toplom vetru i
istegnutog zelenog vrata
nadvio se nad ulicu
i zaustavlja prolaznike
Uronila sam lice
u njegovu strast
i zatvorila oči
Stvoren je za ljubav
Ustaću sutra rano, obući belu haljinu
i istrčati bosa
na ulicu
Sešću pored njega na
ogradu od meksičke cigle
da zajedno nudimo prolaznicima
ljubav
Kad zastanu
on će ih pustiti u apoteku opojnih mirisa
Kad sakupe polen po usnama
i vetar i pažljive ruke otkriju butine,
nek’ siđu
u mekani prevoj i
podzemne vode između
Slatke kapi nektara
i slane kapi znoja
na jeziku…
Dobro jutro
Sutra će možda padati kiša
Ivana Knežević
Dobro jutro 🙂 mene je ova pjesma doslovno presrela 🙂 i zatekla kao oni ljudi koji na trgu/trgovima zaustavljaju prolaznike nudeći zagrljaj, a oni, iznenađeni, zastanu čudeći se njihovoj predanosti, a tek rijetki se usude pruhvatiti taj dar (zagrljaj)kao da se srame priznati (sebi i javno)da im je (baš) potreban. Dobro jutro 🙂 (sutra) neće biti kiše, dok god bijeli cvjetovi perunike, raščupanih latica istežu zelene vratove i nadvijaju se nad ulicu 🙂 stvarno me je ova pjesma ugodno presrela jutros i izmamila mi osmijeh na lice 🙂 Bravo, Ivana 🙂
zaista dobro jutro,iako ce mozda sutra, padati kisa!:) pohvale
sve