Na stanici i na mrazu,
stajala je bleda lica.
I bez rukavica.
Onda je ušla u autobus.
Toplota je opila,
pa je zaspala.
Kad su na poslednjoj stanici
izašli svi putnici,
on se vratio.
– Stigli smo. – rekao je
– A gde? – upitala je i njega i sebe
jedne ledene zime.
Vida Nenadić
Baš sam se zamislila da nisam to ja u tvom autobusu.A znam i mnoge koji bi se tu našli. Zanimljivo i po malo tužno.
Tako je to kad putnici kao i autobusi jedni na druge liče, pa se i iz aviona vidi da su iz iste pesme ili priče.
Uz pozdrav
Vida Nenadić