SLOVO LjUBVE

Ćutim
Reč reći ne umem
A hteo bih

Bar da ti šapnem
Misao običnu a uzvišenu

Onu – što sa usana kaplje
Kao med i rosa pomešani
U snu majskog svitanja

Onu – kao suze devojčice
Ostavljene na dokovima

Ili – makar da mogu
Sve te nežne reči zarobljene
U tišini usnama nemuštim
Na tvoje usne meke da zapišem

U pogledu pogledom da narisam
Vrhovima prstiju
Po tvojoj puti da izvajam

Te reči obične a uzvišene
Tihe i blage
I kao planinski brzaci uskovitlane

A u dnu duše čuvane i škropljene
Dugo već – u ćutanju.

Anđelko Zablaćanski