Verujem

Stojim na raskrsnici
Sa dva kofera u ruci
Ne neću da ih spustim,
onda moram da stanem

Na horizontu, nebo dodiruje put
ja tamo idem, to nebo volim
Koračam, a zamnom tragovi ostaju
Verujem da je i ON tu
nevidljivo me u stopu prati i čuva
i da će me umornu poneti.

Pred njim ću i srce izvrnuti
i postavu pokazati
znam da će me razumeti
i krila ojačati

On me neće gurnuti u dubinu
duhovima prošlosti
darivaće mi nove korake
i pokazati smer na raskrnici.

Slavica Frančešević