Dva dana pred Valentinovo
Postijao je problem
Dve je cure imao
A poklon nijedan
Dan pred Valentinovo
Čestitku im dade
Misleć’ vrlo nevino
Da će da ga shvate
Al malo li je znao
O namerama ženskim
Pocepaše mu čestitku
Deljenju je kraj
Ukrstiše si noževe
I izboše ga skroz
Momak više briga nema
Jer on je sada bivši
Sa krvlju svud po tepihu
Sa krvlju boje ruža
Dođe najzad Valentinovo
I sahrana po redu
Jedan kovčeg, dve cure
(sasvim skromna poseta
u svakom pogledu)
Obučene u lepe haljine
I mali crni veo
Obe lepe kao dana
Kada ih je sreo
Tako epitaf mu piše
Pokisnut od kiše:
„Jedna nije dovoljna
dve su mi previše!“
Miloš Jocić
Vidim da si promenio temu pisanja…. U svakom slucaju, zanimljivo…
pisanje zarad pisanja?