Treba mi čudo
da smirim čudovište
koje se budi kada te sretnem,
jer ti si ram bez umetničkog dela.
Koje ja trebam utisnuti
prostim štrcanjem boje,
ali ja nemam strpljenja
vise nego hrabrosti;
jer šta je hrabrost
za plesnog partnera smrti
kog nije briga
da li će se noge ikada umoriti.
Bez ikakvog plana
lutam ulicama, praznim glavu i
pokušavam da naučim da
stvaram umetnička dela.
Tražim strpljenje ispod svakog
kamena podsvesti.
I shvatam da sam pogrešio,
jer čudo si ti!
a ram je samo iluzija,
ono što želiš da pokažeš.
Moram naučiti šta je ljubav
da bih strpljenjem uspeo
da nazrem to umetničko delo.
Milan Mirković