Končana tišina uvlačila se
u pukotine po plafonu.
Nemi zvuci i smetovi ćutanja
postajali su prijatniji od najlepše arije.
Čovek koji je sedeo ispod pukotina
tresao je cigaretu u naprsloj pepeljari.
Uzalud se trudio da se sabere
sa skupocenim mislima.
Pokreti mu odavaše nesigurnost.
Žedna tišina, za kojom je žudeo,
kašljala je.
Tako je i umro-
zakašljao se i nestao.
Danijela Glišić