Idem do samog kraja
idem sada do poslednjeg meteora
naših svilenih nebesa
jer znam
da si vetar u meni nastanjen
i nema ti drugog doma
da sam bubica u tvojoj krvi
i nema mi drugog puta
Idem do kraja
preko obronaka najvećih strahova
kroz oblake najbeljih nežnosti
u močvaru crnog daha
ako treba, protiv mraka,munje
do vrta visibaba.
Na klizaljkama ludila
do topline tvojih zenica.
Cvetaću i mrznuti
drhtati i klicati
našoj ljubavi.
jer znam
zvuk si mojih osmeha
i nema ti drugog glasa
vazduh sam u tvojim plućima
i drugačije ne bih prodisala.
Sanela Marković