Ne pamtim više kao nekada
izgleda starim
mada ni kao mlađi
nisam činio čuda
Zaboravljam rođendane
i druge važne datume
a od svih najčešće
zaboravim njen
Ali pamtim svaki trenutak sreće
ma kako davno da je minuo
i pamtim košulju prvi put
kad sam joj skinuo
Mekše od svile
majke mi mile
njene grudi su bile
Kao mačeta dva
sa mojim rukama
su se mazile
Mekše od svile
stvarno su bile
Ma majke mi mile
kao maline
su se topile
u ustima
I neka kaže ko šta hoće
mogu da svarim
samo u srce ranjeno
nek mi ne dira
Zaboravljam razne stvari
ali još mlatim po gitari
i pamtim stihove
što sam joj nekad davno pisao
I pamtim svaki trenutak sreće
ma kako davno da je minuo
i pamtim košulju prvi put
kad sam joj skinuo
Branislav Bane Dimitrijević
Kosulja od svile…
Majke mi mile…
Pamtim da sam ovu pesmu prvi put procitala pre nekoliko meseci na Kisobranu i da je izazvala iste emocije kao sada.
I svaki put kad je se setim, bice to isto jer i pesme, kao i neke trenutke i ljude PAMTIMO.
Prelepo!
Bane brate,KOSULJI svaka cast, ali i nismo toliko matori….tvoja drugarica iz prvog osnovne (kad to bese ?!) zaboravila sam…pozdrav
Hvala. Košulja ina;e ima i muziku, samo što ja to ne umem da postavim 🙁
Neks, javi mi se na mejl. Čuvam sve fotografije iz škole, a onu iz prvog razreda sa Zekom malo malo pa pogledam. I u pravu si – nismo toliko matori da bi išli u staro gvožđe, ali nakupilo se baš mnogo uspomena.