Sedam sati sna
klizne kao kap
otkaz onim očima
klecaju k’o kolena
uopšteno uši ujedaju
lopovski lavež letargije
ako aminujem apatije
želim život želeti
nisam naročito nem
iako ipak izgledam
žalim život žalosni
izgoreše isti izvori
vraćam vodu vodenici
opada otpad opet
talog teskobe na tavanici.
Đorđe Aćimović